Хидрографија Бачке пре изградње Великог бачког канала (канала Бездан–Бечеј), започете крајем 18. века, суштински се разликовала од данашњег пејзажа. Карта одлично илуструје то стање „дивље“ хидрографије, где су вода и копно били у сталном динамичком сукобу.

Ево кључних карактеристика хидрографије тог периода:

1. Доминација мочвара и ритова

Пре прокопавања канала, средња и јужна Бачка биле су прекривене огромним, непроходним мочварама и ритовима. Свака већа киша или изливање Дунава и Тисе претварали су плодну равницу у унутрашње море. На карти се види разгранат систем водених површина око места као што су Апатин, Сомбор (Zombor) и низводно ка Бачу. То је био предео стајаћих вода који је онемогућавао озбиљну пољопривреду и био извор болести (попут маларије).

2. Природни водотоци (Мостонга и друге реке)

Главну хидрографску мрежу чинили су природни водотоци који су имали врло мали пад и изузетно кривудава (меандрирајућа) корита. Најзначајнија је била река Мостонга, која је некада била пловна и повезивала север Бачке са Дунавом код Бача и Паланке. На карти се примећује тај плавни појас који се протеже од Сомбора ка југу. Ове реке нису имале јасно дефинисана корита, већ су се често шириле у баре и језера.

3. Веза Дунава и Тисе

Пре изградње канала, није постојала директна и поуздана водена веза између Дунава и Тисе кроз унутрашњост Бачке. Трговачки бродови су морали да плове далеко на југ до ушћа Тисе у Дунав код Титела, што је пут продужавало за више од 200 километара. Изградња канала Бездан–Бечеј (коју су реализовали браћа Киш) имала је за циљ управо пресецање тог пута, али и исушивање бачких мочвара.

4. Проблем подземних вода

Због лесне подлоге и недостатка дренаже, ниво подземних вода био је изузетно висок. Чак и делови који нису били под сталном водом били су презасићени влагом. Тек прокопавањем канала омогућено је гравитационо отицање сувишне воде, чиме је Бачка из "блатног предела" претворена у најплоднију житницу Европе.

5. Локације насеља

Приметите на карти да су стара насеља (Суботица, Сомбор, Бач) подизана на нешто вишим лесним терасама – тзв. „острвима“ изнад мочварног тла. Простор између њих био је готово ненастањен због непредвидивости воде. На мапи се види и Арача код Новог Бечеја, чије рушевине и данас сведоче о некадашњој моћи средњовековних насеља која су гравитирала ка тадашњим воденим путевима.

Хидрографија коју видимо на карти је хидрографија неукроћене равнице. Изградња канала од Бездана до Бечеја (1793–1802) била је највећи хидротехнички подухват тог времена у Европи. Он није само скратио пловни пут, већ је буквално "створио" копно какво данас познајемо, омогућивши масовно насељавање и привредни процват Бачке.